Очување хране је уско повезано са људским животом од давнина. Људи су већ одавно користили конзервансе, винско умакање и друге методе за очување хране. Са брзим развојем социјалне економије и брзим растом потражње за храном, велика количина хране захтева транспорт на даљину и прераду. Једноставне традиционалне антисептичне методе више не задовољавају потребе, иконзерванси за хранупојавиле су се.
Генерално се верује да је функција конзервансаконзерванси за хранупостиже се уништавањем микробне ћелијске структуре или ометањем њене физиолошке функције. На пример, интегритет и функционисање ћелијског зида и плазматске мембране, метаболички ензими, нуклеинске киселине и протеински системи неопходни су за раст и размножавање микроорганизама. Они су неопходни. Стога, све докконзерванси за хрануометају било који од њих, микроорганизми могу умријети или престати расти.
Према извору,конзерванси за хранумогу се поделити на хемијске конзервансе и природне конзервансе.
Хемијски конзерванси
Конзерванси синтетизовани хемијским одразом називају се хемијским конзервансима. Хемијски конзерванси имају карактеристике високе ефикасности, погодности и јефтиноће. Они су најчешће коришћени конзерванси у мојој земљи, укључујући конзервансе за киселине, масти и неорганске соли.
Природни конзерванси
Природни конзерванси су генерално класа супстанци са антибактеријским и антисептичким дејством изоловане и екстраховане од животиња, биљака и микроорганизама или њихових метаболита. Сигурнији су од хемијских конзерванса и углавном укључују природне конзервансе животињског, биљног и микробног порекла.
